Pipnula sam mu “miša“

 ...I onda sam otkinula kabel. Odvratno čudoviste sa plastičnim dugmićima, klikće i treperi dok se ja odlučujem kako da (odu)stanem od njega. Otkada smo otkrili toliko načina da se povežemo (msn, yahoo,aim, gmail, facebook, myspace, meebo, twitter, friendster i lista se nastavlja...), dobili smo još više načina da se otkačimo, tj. diskonektujemo.

            Da dragi moji, pedala se može dobitiputem:

-ceduljice na frižideru, tužnog pisma, plaćenog glasnika, radio objave, pantomimičara

onimalo kreativniji mogu da urade nešto i ovako:

-grafitima, aero-natpisima na nebu, muzičkom porukom, fizičkim napadom

...Međutim,takve mere više nisu ni potrebne. Jednim klikom (haha, e neću da kažem miša,prc!) nepceta i pokretom palca, stvari se regulišu krajnje jednostavno.

 

C!!!... C,c,c... ah... uhm... Bip-bip.

 

Hej? Šta je bilo?

 

Mislim da je moj računar upravo raskinuo sa mnom. Ili to beše ti?

Autor novisad ( Generalna ) :: Komentari (1) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Ovo je taj dan

 
Ovo je taj dan kada cu sebi obecati da vise necu biti takav emotivni mazohista. Zaista, krivi smo za sve sto nam se desava u zivotu. Neke stvari mozemo da razumemo, neke ne mozemo nikako. Volela bih da znam na koji nacin sam sebi prizvala dve identicne... veze? Ako uopste postoji povezanost izmedju ljudi, iskreno i ono malo vere sto sam imala u taj koncept pocelo je da nestaje... Koje se zavrsavaju veoma slicno - izgleda da mojom zeljom da ne ugusim tu drugu osobu nekako je oteram. I zaista, zaista! Ako sam uspela da... ne, necu vise sebe da krivim. Zelim samo da se ovaj dan zapamti. 

Nikada se ne ponovio vise. 

P.S kako je dobro biti anoniman, bar negde. 

Autor novisad ( Generalna ) :: Komentari (2) :: Permalink :: Trekbekovi (0)