Petak, Jul 30, 2010

Gust saobracaj, retke emocije

Saobraćaj je zaista zbunjujuć u Novom Sadu. Široke, prostrane bele bulevare presecaju glomazne saobraćajne trake koje se ukrštaju uz pevanje automata: „Slobodan prelaz preko bu-le-va-ra“, dok jasno upaljeno crveno svetlo za pešake upozorava na drugoj polovini. Da se čovek zapita: „Koja je svrha da sada prelazim put kada ću se jasno zaglaviti na sredini dok kola prolaze i dokoni pogledi vozača koji iovako nikuda ne žure se lepe po meni i inspekcionišu svaki kut?“             

E, tako ti je nekako u životu uopšte. Osetim da mogu i vidim jasno zeleno, ali negde na polovini se upali taj zli crveni čikica koji kao da mi kaže: „Aha, stoj tu sad!“ I pitanje je, da li imam dovoljno hrabrosti da pređem bulevar do kraja ako želim da stignem tamo gde su svi ostali pošli? Da li to želim dovoljno jako? I da li je ono što me kraju čeka uopšte vredno rizika da me Olja Balašević (jedina žena u NS koju videh takvu) pokosi svojim džipom?

 

 

[Odgovori]

...zar je Olja tako gadne naravi?

Comment by sanjarenja56 (07/30/2010 16:11)

:) [Odgovori]

Life is a spoon... there is no spoon. It's a metaphor!

Comment by novisad (07/30/2010 18:00)

[Odgovori]

Sto zbog Olje i njoj slicnih, sto zbog visokih kazni, odustani. U svakom slucaju bolje i 2 sata kasnije, nego 20 godina ranije! Pozdrav.

Comment by Mira kuglof (07/30/2010 19:25)

[Odgovori]

Mira je odlično rekla, pa ne bi da se ponavljam.
pozdrav

Comment by mandrak72 (07/30/2010 21:42)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me